ART

VI Šekspir festival: Kulinarstvo Prospera i Hamletov govor glumcima

Pozornica na otvorenom Vile Stanković

Pozornica na otvorenom Vile u Čortanovcima svakoga juna ugosti domaće i inostrane ansamble okupljene oko stvaralašta jednog od najznačajnijih dramskih pisaca u istoriji – Vilijama Šekspira.
„Šekspir festival“ postao je lepa tradicija koja šestu godinu zaredom pred domaću publiku postavlja savremene interpretacije Šekspirovih drama. Značajnost ovog festivala krije se upravo u širokom opusu interpretacija koje se kreću od dramskih do alternativnijih. U zavisnosti od drame, reditelja, govornog područja, kulturološkog uticaja, u okviru festivala moguće je videti najrazličitija, kreativna, neuobičajena tumačenja, koja iznalaze nove uglove promatranja, aktualizovanja, a koji sveukupno dokazuju da su Šekspirova dela neprolaznog karaktera.

Iz godine u godinu, festival se razvija, pa je VI Šekspir festival od 27. juna do 3. jula održavan na nekoliko lokacija: Vili Stanković u Čortanovcima, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Kulturnom centru Novog Sada.

Pogled na Dunav sa Vile Stanković u Čortanovcima

Ove godine u okviru glavnog programa prikazane su četiri predstave. Festival je otvoren gostovanjem GDK Gavella iz Zagreba sa predstavom „Ričard III“ u režiji makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog. Dan kasnije, 28. juna publika je imala priliku da premijerno pogleda predstavu „Moj Šekspir“ prema konceptu Nikite Milivojevića, ujedno direktora i osnivača „Šekspir festivala“. Treće večeri na otvorenoj pozornici Vile u Čortanovcima magiju „Bure“ donela je rediteljka Irina Bruk (ćerka Pitera Bruka, jednog od najznačajnijih reditelja 20. veka) u izvođenju Nacionalnog teatra iz Nice, dok je pretposlednje večeri izvedena komedija „Bogojavljenska noć“ u interpretaciji londonskog pozorišta „Bridge House Theatre SE20“ u režiji Gaja Retalaka.

Plakat predstave „Moj Šekspir“

Ako kao kriterijum uzmemo inovativnost, onda u okviru ovogodišnje selekcije možemo izdvojiti predstave „Bura“ Irine Bruk i koncept Nikite Milivojevića „Moj Šekspir“. Brukova je pored adaptacije teksta, interpretirala poslednje Šekspirovo delo na način koji je doneo mirise, ukuse, boje i duh Italije, pa je magični restoran predvođen Prosperom proveo publiku kroz nesvakidašnje putovanje.

Koncept Nikite Milivojevića „Moj Šekspir“, bez čvrste dramske strukture, može se okarakterisati kao svojevrsna tribina, omaž najplodonosnijem britanskom dramskom piscu, a kroz vizuru i uz učešće glumaca koji su tokom svojih karijera proučavali, iznalazili značenja, divili se njegovim mislima, te gradili likove i ožviljavali njegove svetove na daskama koje život znače. Svim učesnicima pomenute daske, nisu nimalo strane, štaviše, Milivojević je uspeo da tokom premijerne večeri okupi neka od najznačajnijih imena regionalne glumačke scene iza kojih su decenije uspešnih karijera. Milena Zupančić, Svetlana Bojković, Vojislav Voja Brajović, Midorag Krivokapić, Zijah Sokolović, Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić i Jelena Đulevzan, tokom premijernog izvođenja podelili su svoja iskustva i sećanja vezana za rad na Šekspirovim delima.

Sleva nadesno: Voja Brajović, Zijah Sokolović, Miodrag Krivokapić, Svetlana Bojković, Jelena Đulevezan, Milena Zupančić, Ozren Grabarić, Svetozar Cvetković i Nikita Milivojević

Kao forma koja ostavlja dosta prostora za improvizaciju, pomenuti koncept je, između ostalog, otvorio mogućnosti za dijalog, interakciju među učesnicima i ono što je možda najinteresantnije za publiku, da kroz lične ispovesti glumaca dožive i drugu stranu pozorišta, koja se odigrava iza scene. Svetozar Cvetković u ulozi moderatora, naizmenično je predstavljao učesnike, s osvrtom na pojedinosti o samom Šekspiru, te istorijsko poznate činjenice o statusu koji njegov dramski opus ima danas, rasprostranjenosti njegove primene.

Pored pomenutih segmenata (podaci o Šekspiru i ispovesti), svaki od učesnika je po ličnom izboru interpretirao deo iz drame ili odrecitovao sonet.

Milena Zupančić

 

Iako u originalu pisane na engleskom jeziku, Šekspirove drame prevođene su na gotovo sve svetske jezike, a kada govorimo o glumi kao izvođačkoj umetnosti, Milena Zupančić je istakla da jezik u slučaju interpetiranja Šekpirovih drama ne predstavlja barijeru. Presudan je govor, artikulacija, a kako je Milena sugerisala i misao. Ona je objasnila da je tokom karijere imala priliku da igra Šekspira širom sveta, da je publika nekada bila upoznata sa njegovim stvaralaštvom, nekada ne, ali da nikada nije postojao problem da se i pored različitosti jezika ostvari interakcija i nesmetano percipiranje sadržaja kod publike

 

Voja Brajović ispričao je anegdotu vezanu za predstavu „Troil i Kresida“ u režiji Dejana Mijača u kojoj je glumio Terzita, te gostovanju u Krajovi (Rumunija) kada je odlučio da sve svoje monologe izgovori na rumunskom, a da prethodno to nikome nije rekao. Još jedno sećanje vratilo ga je u ’93 godinu kada je na poziv Unkovskog otišao da igra predstavu u Antverpenu. Iako nije bilo delo Šekspira, Brajović je, kako je objasnio, naučio da tekst izgovara na engleskom koji nije govorio, gradeći odnos na srpskom, dok su njegove kolege tekst izgovarale na daču. Kritika je nakon izvođenja predstave napisala da je publika imala priliku da čuje šekspirovski engleski jezik.

Brajović je, sećajući se Nebojše Glogovca, izgovorio monolog Žaka iz „Kako vam drago“, koga je Glogovac tumačio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Slobodana Unkovskog.

Svetlana Ceca Bojković, istakla je da ju je uloga u Šekspirovoj drami sustigla nakon mnogo godina karijere, te da je prvi put na sceni zaigrala Šekspira pre tri godine u Narodnom pozorištu i predstavi „Ričard III“ u režiji Snežane Trišić. U pomenutoj predstavi ostvarila je ulogu majke Ričarda III, Vojvotkinje od Jorka. Sugerišući da se današnje vreme može poistovetiti sa Hamletovom rečenicom: „Ovo je vreme iskočilo iz zgloba“, pročitala je Šekspirov 66. sonet.

Svetlana Ceca Bojković

 

Umornom od svega u smrt mi se žuri,
Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
I nitkova što bogato se kinđuri,
I odanost kako poniženja snosi,
I zlatna odličja o pogrešnom vratu
I savršenstvo u blatnom beščašću,
I device silom predate razvratu
I snagu straćenu nesposobnom vlašću,
I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja
I zločince kako vladaju dobrotom,
I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,
I kako iskrenost brkaju s prostotom:
Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.
Od nje me tek ljubav može sačuvati.

(Šekspir, Sonet 66 sr.wikisource.org)

 

Zijah Sokolović ubraja se među one glumce čijem se talentu i posvećenosti profesiji jednako dive publika i kolege. Stoga, ne čudi što je njegova interpretacija Hamletovog govora glumcima izazvala ovacije. Za glumačku profesiju, tako važni Šekspirovi stihovi, potpuni smisao dobili su na otvorenoj pozornici uz istančanu Sokolovićevu ekspresiju.

„Moj Šekspir“ izveden je još jednom tokom trajanja festivala u nešto drugačijem sastavu, a da će ovaj koncept zaživeti i na drugim scenama sasvim je izvesno, budući da reditelj Nikita Milivojević njegov razvoj planira i u narednim godinama. Ovako zamišljen, „Moj Šekspir“ predstavlja dinamičnu i promenama podložnu strukturu, koja će otvoriti mogućnost da se priče o Šekspiru sagledaju i kroz vizuru drugih glumaca, koji će u njemu uzeti učešće.

 

Izložba o vizionaru srpskog porekla

U okviru pratećeg programa festivala, postavljena je izložba o Joci Saviću, glumcu i reditelju, koji je živeo u periodu druge polovine XIX i početkom XX veka, a koji je svojim radom napravio značajan progres na polju interpretiranja Šekspirovog dramskog opusa. Naime, prema istorijskim podacima istaknutim u okviru izložbe, ovaj umetnik svetskog renomea može se smatrati među najzaslužnijima za modernizaciju kada je reč o uređenju scenskog prostora, te pretečom značajnih rediteljskih figura XX veka koji su napravili promene i uspostavili vlastite metode, sisteme i stilove kada je reč o interpretaciji i inscenaciji pozorišnih dela.

Rođen u Novom Bečeju, školovan u Beču, Savić je svoju karijeru najpre gradio kao glumac igrajući na scenama Burgteatra, pozorišta u Bazelu i Sankt Galenu, da bi kasnije, prešao u Vajmar gde je načinio i prve rediteljske angažmane. Usledile su pozicije upravnika pozorišta u Majnhajmu, kasnije i reditelja u drami Kraljevskog dvorskog i nacionalnog pozorišta u Minhenu.

Veliki iskorak u pozorišnoj umetnosti, vezuje se za njegovo uspostavljanje Šekspirove scene, koja se razlikovala od one zasnovanoj na poetici realizma koja je obeležila značajan period pozorišne umetnosti, a koja se održala i danas.

Organizatori izložbe su Šekspir festival i Pozorišni muzej Vojvodine, a autorka izložbe je Biljana Niškanović.

 

Foto:
Dimić Ž.
ArtWheel
Pixabay /Clker-Free-Vector-Images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *