Muzej čokolade u Beogradu

Od majanskog napitka do čokoladnih figura

U Beogradu je otvoren novi muzej namenjen ljubiteljima čokolade. Smešten na adresi Tadeuša Košćuška 18, prostor „Muzeja čokolade Beograd“ je osmišljen kao kutak koji će pored slatkih zalogaja i neodoljive arome čokolade, doneti i istorijat proizvodnje i primene kakaoa, od drevne civilizacije Maja, do danas.

Muzej čine četiri prostorije u kojima su eksponati hronološki poređani, pa ova čokoladna avantura započinje upravo prostorijom koja nas ambijentom vraća u period življenja jedne od najstarijih civilizacija. Ovde je moguće videti prirodne uslove u kojima zrno kakaoa raste, a kako je sugerisano tokom vođene ture, Maje su koristile kakao i za njega verovale da ima gotovo magično dejstvo. Bio je snažan afrodizijak i pretežno namenjen muškarcima. Druga prostorija posetioce vodi i na drugi kontinent, Evropu, te ukazuje da se evropski kontinent sa ovom biljkom susreo zahvaljujući Kristoferu Kolumbu, a popularizovao najviše u Španiji tokom vladavine kralja Filipa II. Interesantan je podatak da čokolada sladak ukus dobija proizvodnjom u Evropi, budući da su Maje koristile prirodan ukus kakaoa, koji može biti gorak, s dodatkom čilija. U ovoj prostoriji ilustrovan je i proizvodni proces čokolade, od zrna kakaoa do gotovog proizvoda, kakvog ga danas najčešće konzumiramo.

Od 16. veka u Španiji, preko 19. veka u Beču, hronologija se nastavlja do druge polovine 19. veka i proizvodnje čokolade u Jugoslaviji i Srbiji.Treća soba daje uvid u popularizaciju i proizvodnju čokolade na ovim prostorima u drugoj polovini 19. i tokom 20. veka, gde je napravljen osvrt na dve najstarije fabrike čokolade kod nas – „Šonda“, koja se nalazila na prostoru današnjeg donjeg Dorćola i druga „Roda“ koja se nalazila u Zemunu u kojoj je napravljena preteča današnje „Menaž“ čokolade, a iz koje će tokom vremena nastati današnji „Soko Štark“.

Današnja primena kakaoa i čokolade je višestruka i opsežna. Ne samo da je zastupljena u prehrambenoj industriji, njena upotreba je zapažena i u kozmetičkoj. Isto tako, konzumacija čokolade ukorenjena je u bontonu. Bombonjere se poklanjaju kao znak pažnje prilikom proslava, obeležavanja značajnih datuma i odlaska u goste. I ne samo to, vremenom je proces proizvodnje čokolade toliko uznapredovao, a ljubav prema ovom slatkišu dostigla te razmere, da se gotovo svuda u svetu organizuju sajmovi čokolade, te da su poslastičari od njene proizvodnje napravili gotovo umetnost, stvarajući različite skulpture od čokolade, koje u zavisnosti od primene, mogu zadovoljiti jednako estetske i konzumativne apetite. Četvrta soba muzeja, otvara upravo takva vrata, u kojima se mogu videti zanimljive figurice od čokolade, kao i posebno namešteni foto paneli gde posetioci mogu ovekovečiti posetu muzeju.

Vođena tura kroz istorijat primene čokolade je propraćena i njenom degustacijom, pa se posetioci mogu zasladiti toplim kakaoom, kockicom čokolade, ali i izvući „Kolačić sreće“ kao simboličan osvrt na kulturu Maja i njihovo proročanstvo.

Muzej je otvoren od utorka do nedelje u terminu od 10-22h. Svakodnevno organizovane su vođene ture. Cena pojedinačne ulaznice za odrasle iznosi 600 dinara, za decu (5-12 godina) 400 dinara, dok je cena porodične ulaznice (dvoje odraslih i dvoje i više dece) 1500 dinara. Sve informacije dostupne su na oficijalnom sajtu muzeja.

Foto: ArtWheel
Pixabay-OpenClipart-Vectors