Nebojša Glogovac: Virtuoz glume

Ovog 9. februara navršilo se godinu dana od kako je preminuo Nebojša Glogovac (1969–2018). Kada se njegovo ime spomene među publikom, filmskim i pozorišnim radnicima, kolegama, prijateljima, ono se uvek izgovara s dozom strahopoštovanja, istovremeno i blagosti, zbog svega onoga što je bio i za šta se zalagao za života.

Kao malo koja pojava na ovim prostorima, svojim raskošnim talentom, bezrezervnom profesionanlošću i posvećenošću ostaće upamćen kao velikan srpskog i regionalnog glumišta. Velikan u pravom smislu te reči.
Malo je ljudi pred čijim talenom zanemite. Jednostavno, morate da se poklonite i priznate da svakoga puta, od trenutka kada se podigne zavesa do trenutka kada se ona spusti, od uvodne do završne scene filma, svedočite nečemu što je vanvremensko. Njegove glumačke bravure nadilaze svaki vid zanata – ono što je on davao na sceni je čista metafizika. Iskrena emocija, koja vodi tome da verujete u svaku izgovorenu repliku. To uspevaju samo istinski virtuozi glume i oni koji u sebi imaju poriv da večito tragaju za istinama. A Glogovac je, bez ikakve mistifikacije, uvek s tačnom merom ne bežeći u preglumljavanje, bezbroj puta na sceni izneo velike istine. Istine koje u pozorišnoj sali postaju intimni trenutak, čin, između njega i publike.
Na tom putu ka istini, kojoj je uvek bio dosledan, njegovo traganje se kretalo od komičnih do izrazito dramskih uloga. A gotovo je nestvarno s kakvom lakoćom se transformisao u svaki lik, iznutra ka spolja. I uvek precizno tačno. Ovi unutrašnji procesi za njega verovatno nikada nisu bili jednostavni, ali je paradoksalno, ta kompleksnost davala privid lakoće igranja svima onima koji su makar jednom bili u prilici da ga posmatraju u pozorišnoj sali.

Godina za nama bila je u znaku sećanja na njegovo bogato stvaralaštvo. Zapravo prisećanje, jer ljudi kakav je Nebojša Glogovac nikada ne mogu otići u zaborav. Uloge govore za njega i kroz vreme ostaju refleksija svega onoga što je postigao u prerano završenom životu. Iako rano završena, njegova karijera je toliko bogata, raznolika i dostojanstvena. Njegove bravurozne interpretacije sa sigurnošću mogu poslužiti kao primer u školama glume. Mera kvaliteta. Mera dostojanstvenog odnosa prema profesiji u kojoj, baš iz razloga dobrog ukusa, nikada nije pribegavao jeftinim trikovima ili odlazio u patetiku.
Onda kada želite da glumačku umetnost podignete na najviši nivo, u svoj njenoj kompleksnosti i spiritualnosti, izgovorićete njegovo ime kao primer. Izgovorićete uloge Ivana („Hadersfild“), Mladena („Klopka“), Bogdana Bilogorca („Ubistvo s predumišljajem“) ili koju bilo. Svakoj je dao poseban život i obojio je delom svoje duše.

Decembra 2018. godine u beogradskoj DKC  otvorena je izložba fotografija „Nebojša Glogovac“, koja će biti otvorena za posetioce do 5 marta 2019. godine. Izložbu je pripredila Maja Medić, a na svečanom otvaranju prisustvao je Rajko Grilć, hrvatski reditelj u čijem je ostvarenju „Ustav Republike Hrvatske“, Glogovac ostvario prilično zahtevnu ulogu Vjekoslava Kralja. Još jedna u nizu maestralnih kreacija.

Izložba je sačinjena od fotografija koje su uslikane iza kamere/scene, tokom seta i igranja predstava, te hronološki daju uvid u razvoj Glogovčeve pozorišne, filmske i televizijske karijere. Postavku upotpunjuje i video instalacija na kojoj se smenjuju inserti iz brojnih filmova.

Ovako koncipirana, izložba postaje retrospekriva njegovog rada, od studentskih dana, do uloga koje su mu donele brojna priznanja. Sam pomen pojedinih ostvarenja sasvim je dovoljan: Ubistvo s predumišljajem (1995), Do koske (1997), Bure baruta )1998), Nebeska udica (2000),  Munje (2001),  Kad porastem biću kengur (2004), Klopka (2007), Hadersfield (2007), Vratiće se rode (2008), Žena sa slomljenim nosem (2010), Beli beli svet (2010), Kad svane dan (2012), Krugovi (2013), Branio sam Mladu Bosnu (2014), Za kralja i otadžbinu (2015), Enklava (2015), Ustav Republike Hrvatske (2016).

S uspehom i popularnošću na velikom platnu, uporedo je razvijao jednako uspešnu pozorišnu karijeru, pretežno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu čiji je bio stalni član i prvak. Ostvario je uloge u brojnim, danas kultnim predstavama: Tamna je noć (1993), Srpska drama (1994), Bure baruta (1995),  U potpalublju (1996), Šine (2002), Hadersfield (2005), Barbelo o psima i deci (2007), Metamorfoze (2010), San letnje noći (2014),  Romeo i Julija (2015), Razbijeni krčag (2015)…sve do Hamleta (2016) za koju se ispostavilo da će biti i poslednja predstava koju je odigrao na pozorišnim daskama. Velike Šekspirove misli za Velikana glume.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 9. februara održano je „Sećanje na Nebojšu Glogovca“, kada je predstavljena  monografija „Nebojša Glogovac“ autorke Tatjane Nježić, a prikazan je i kratki film Radivoja Andrića u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Foto:
ArtWheel
Ž. Dimić