WHEEL

Kako se moda menjala i pod čijim uticajem tokom XIX i početkom XX veka u Srbiji?

Odgovor na ovo pitanje, moguće je pronaći u okviru izložbe „Moda u modernoj Srbiji“ koja je otvorena početkom novembra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18), čija je kustoskinja Draginja Maskareli.

Raskorak u modnim trendovima, te uticaj Istoka i Zapada na srpsku modu, moguće je sagledati kroz izložbu koja obuhvata period XIX i početak XX veka, a čiji su eksponati iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Kroz modu, odnosno stil odevanja, moguće je napraviti  i uvid u kulturološki i socijalni kontekst jednog vremena. Vremenski raspon od nešto više od jednog veka jasno ukazuje na uticaj istočnih i zapadnih struja koje su se oslikale i na tadašnju srpsku modu, trendove i dominantni stil odevanja. Hronološki, izložba predočava društvene promene koje su se tokom XIX veka odigrale na prostoru Srbije, prelazak iz feudalnog u građansko društvo, koje je svoju transformaciju imalo u životnom stilu i modi kao jednom od njegovih aspekata.

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“

 

Počeci XIX veka donose stil odevanja koji je pod uticajem Osmanskog carstva, pa se kao dominantni odevni predmeti kada su u pitanju muška i ženska moda mogu videti: fes, dolama, prsluk – džemadan, žaket – škurteljka, haljina – anterija, nanule, kapa – tepeluk…Ekskluzivitet eksponata iz ovog perioda jeste da se za neke od izloženih odevnih komada smatra da su pripadali knjeginji Ljubici Obrenović.

 

 

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“

 

Ništa manje interesantno nije videti ni značajnu promenu u stilu tokom druge polovine XIX veka i početkom XX, kada je osetan iskorak ka evropskoj modi u kojoj dominiraju brižljivo krojene haljine, a kao jedan od upečatljivih modnih dodataka javljaju se rukavice. Ovaj period beleži i pojavu modnih časopisa, ali i domaće proizvodnje odeće koja se razvijala po ugledu na evropsku. Ljudi iz Srbije su odlazili na školovanje i usavršavanje krojačkog i obućarskog zanata, da bi kasnije, po povratku u Srbiju započinjali sopstvenu proizvodnju. Otvaranje krojačkih salona, ali i fabrika karakterišu ovaj istorijski period.

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“

Pažnju posetilaca može privući i video snimak „Jedna srpska seoska svadba“ iz 1911. godine čiji je autor Luj de Beri, a koji ilustruje da je na početku XX veka u srpskoj modi bila prisutna upotreba odeće koja je podrazumevala i elemente nacionalnog kostima i savremenu modu, odnosno odevne komade rađene po uzoru na trendove zapadnih metrolopla. Upravo ovaj video, kako je naglašeno u okviru izložbe, potvrđuje podatak da je celokupni modni svet tadašnje Srbije bio prožet osvrtom na tradiciju i novitetima koji su stizali iz Pariza i drugih evropskih gradova.

Izložba koja nudi interesantan osvrt na istoriju posmatran kroz vizuru razvoja mode, proizvodnje i dizajna. Kostimi, odnosno odevni eksponati svedoče o dvema strujama koje su dolazile sa Istoka i Zapada, te uticajima dve različite kulture koje su svoj trag ostavile kako na promene u samom društvenom uređenju, tako i na životni stil i modu jedne epohe u Srbiji.

Moda može biti jako inspirativna, a svedoci smo da se gotovo svi savremeni trendovi baziraju na osnovama potonjih. Zato ne čudi podatak da su mnogi od aksesoara koji su bili u upotrebi početkom XX veka opstali i danas, u nešto izmenjenom obliku. Utoliko šeširi, rukavice, torbe i nakit koji se nalaze među eksponatima, ne samo da mogu dati uvid u jednu epohu , već detaljem mogu postati inspiracija za neku od savremenih odevnih kombinacija.

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“

Još jedan interesantan segment izložbe jeste upoznavanje sa nekim od materijala koji su i danas u širokoj proizvodnoj upotrebi. Vuna, pamuk i svila za posetioce su prezentovani u njihovim različitim formama: vlaknu, niti i tkanini.

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“

Izložba će biti otvorena za posetioce do 31. januara, a  organizovan je i prateći program u vidu predavanja i stručnih vođenja, čiji su termini dostupni na oficijalnom sajtu muzeja.

Muzej je otvoren za posete od utorka do subote (11 – 19h) .

Cena pojedinačne ulaznice iznosi 200 dinara, dok je cena grupne ulaznice i za penzionere 100 dinara. Ulaz je besplatan za članove ULUPUDS-a, ULUS-a, ICOM-a, studente Istorije umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, decu ispod 12 godina i novinare. Poslednje subote u mesecu ulazak u muzej je besplatan.

Foto: ArtWheel
Željka Dimić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *