WHEEL

U šetnji kroz Berlin: Od Nefertiti do Marlen Ditrih

Obilazak nemačke prestonice može biti sjajno iskustvo i veliko zadovoljstvo, za sve one kojima je potrebna svojevrsna kulturološka injekcija. Berlin je grad prebogat muzejima i galerijama, pa obilazak istog može postati prava avantura. Možete se izgubiti u vremeplovu Muzejskog ostrva ili uživati u pogledu na uličnu umetnost koja je veoma zastupljena u ovom gradu, kao i u zdanjima čija arhitektura evoluira od posleratne do potpuno modernističke.

Prilikom turističkih obilaženja metropola poput Berlina, najveći je izazov pravilno rasporediti vreme, kojeg, kada su putovanja u pitanju uvek ima premalo ili barem ne dovoljno. No, koliko god vremena da vam je na raspolaganju u Berlinu, nemoguće je ne provesti se lepo i steći nova iskustva. Kakva god da su vaša interesovanja, ovaj grad će vas osvojiti bogatstvom raznolikosti, što bi možda mogla da bude i njegova najpribližnija odrednica.

U nastavku teksta, pročitajte koja mesta  bi trebalo da posetite, jer će vam ona u moru kulturnih i umetničkih sadržaja koja ovaj grad nudi, dati uvid u duh grada, i ne samo to, provešće vas kroz svojevrstan vremeplov koji nećete moći da zaboravite – od Nefertiti do Marlen Ditrih.

Muzejsko ostrvo – Ovaj kompleks muzeja nalazi se na UNESCO-voj listi Svetskog nasleđa od 1999. godine i čini jednu od TOP destinacija u Berlinu. I ne samo u Berlinu. Kompleks čini pet muzeja koji skupa sadrže eksponate od praistorije i protoistorije preko Antike, pa sve do istorije 19. veka. Stari muzej (Altes Museum), Novi muzej (Neues Museum), Nacionalna galerija (Alte Nationalgalerie), Bode (Bode Museum) i  Pergamonski muzej (Pergamon museum) u sebi sadrže kolekcije dovoljno vredne da se ovaj kompleks smatra jednim od najznačajnijih u svetu. I zaista, njihov obilazak predstavlja neprocenljivo putovanje kroz istoriju. Sama zdanja su primer impozantne arhitekture koja u sebi neguju pravo istorijsko blago.

Stari muzej, kako samo ime ukazuje, najstariji je među njima i delo arhitekte Karla Fridriha Šinkela. U njemu mesto mogu pronaći zaljubljenici u helensku, rimsku i etrursku kulturu, a eksponati se kreću od X do I v.p.n.e.  Postavka u muzeju daće uvid u religijska, kulturološka, političko-društvena, umetnička određenja pomenutog perioda. Upotrebni predmeti u svakodnevnom životu od nakita, preko onih za uređenje stambenih prostora do onih sakralnih i obrednih čini većinski deo eksponata. Njihovim posmatranjem,  potvrđuje se činjenica da je čovek s ove vremenske razdaljine evoluirao u  tehnološkom smislu, društvenom uređenju i samom načinu života, ali ona suštinska, instinktna, prirodna određenja i ciklus života je nešto što se ne menja. Život, smrt, seks kao način reprodukcije i izvor telesnog i duhovnog zadovoljstva, rad jesu ona linija prepoznavanja i trenutak u kome se susreću savremeni čovek  i onaj iz najranije zabeležene i od zaborava sačuvane istorije.
Sama umetnost ogledalo je tadašnjeg vremena, pa se među eksponatima u tom smislu najviše mogu videti skulpture koje u većini slučaja otelotvoruju božanstva, znamenite ličnosti pomenutog perioda, kao i oslikane vaze i tanjiri, kao najčešći oblik slikarstva tog perioda karakterističan za helensko podneblje.

Novi muzej najveći akcenat stavlja na egipadsku i kulturu Antike. U Novom muzeju nalazi se čuvena bista egipadske kraljice Nefertiti, koja je u istoriji ostala upamćena kao jedna od najlepših žena, ne samo Egipta, već i sveta. U samom muzeju, ove tvrdnje su potvrđene, te se opisuje da je Nefertiti, pored značajnih reformi koje je uvela sa svojim suprugom Amenhotepom, imala status jedne od najlepših žena, usled  savršenih proporcija lica, te dugog vrata,  što se smatralo jednim od kriterijuma lepote. Pored uvida u život vladara, muzej obliuje eksponatima koji oslikavaju tadašnja društveno-verska obeležja Starog Egipta.
Jedna od interesantnijih prostorija u muzeju jeste i ona u kojoj su prikazana neka od pisama koja su bila u upotrebi u pomenutom istorijskom razdoblju. Tako se na pergamentu i papirusu mogu videti spise slikovnog pisma, odnosno hijeroglifa, kao i deo Homerove “Ilijade” ispisan na starogrčkom jeziku.
Ljubitelji antike, mogu uživati u ovom muzeju, te pomoću veličanstvenih skulptura prisetiti se velikana tog istorijskog perioda poput Homera, Sokrata, Platona, Aristotela, Sofokla, Aristofana, Euripida, Eshila…Poseta ovom muzeju  može biti dobar čas ponavljanja grčke i rimske mitologije, jer je ona bila jedna od osnovnih inspiracija umetnosti tadašnjeg doba, o čemu govore brojne skulpure, kao i vaze na kojima su uglavnom oslikane priče/situacije iz mitova. Zagrobni život kada je reč o Starom Egiptu ili uvid u arheološka nalazišta i iskopine Hajnriha Šilmana (Heinrich Schliemann) kada je reč o Troji ,više su nego dovoljan razlog da provedete kvalitetno vreme u ovom muzeju.

Nacionalna galerija – Galerija sadrži eksponate koji se kreću od XIX veka do danas, a obuhvata klasicističke skulpture i slike koje se kreću od klasicizma, neoklasicizma, romantizma do impresionizma i simbolizma. Kutak za sve one koji su poštovaoci nemačkih autora:  Adolfa Menzela (Adolph Menzel), Franca Krugera (Franz Krüger), Maksa Libermana (Max Liebermann). Ukoliko ste ljubitelj simbolističkih slika, dela Franca Von Staka (Franz Von Stuck) jesu nešto što vas zaisgurno može zainteresovati. Njegove slike mahom prikazuju mitološka bića i motive, ali i žene se često mogu videti na izloženim platnima pomenutog slikara. Jedna od njih je„Tilla Durieux as Circe“ koja prikazuje Kirku, odnosno austrijsku glumicu Tilu Durieuks (Tilla Durieux) u ulozi Kirke.
Ono što najviše privlači pažnju posetilaca jesu dela francuskih impresionista.  Među eksponatima nalazi se i Maneova (Édouard Manet) „In the Conservatory“, Degaova (Hilaire-Germain-Edgar de Gas) „Conversation“, a može se i videti prikaz Monmartra iz kičice Van Goga (Vincent Willem van Gogh).
Na samom ulazu u pomenuto obilje slikarstva, posetioce dočekuje skulptura Prometeja “Prometheus Bound and the Oceanids”, remek delo nemačkog skluptora Eduarda Mulera (Eduard Müller).

Napomena: Uvek možete unapred rezervisati ulaznice putem interneta. Imajte na umu da se cena pojedinačnih ulaznica kreću od 10-12 evra, a u ponudi je i grupna karta čija cena iznosi 18 evra. Ovo je svakako bolja solucija, jer ukoliko ste se već odlučili da posetite ovaj kompleks, šteta bi bilo da se vaša poseta završi samo na obilasku jednog od njih. Stari muzej, Nacionalna galerija i Bode su ponedeljkom zatvoreni. Ponedeljkom možete posetiti samo Novi i Pergamonski muzej. Muzeji četvrtkom rade duže, odnosno do 20h. Ulaz za posetioce mlađe od 18 godina je besplatan. Ove i sve druge servisne informacije su dostupne na oficijalnom sajtu muzeja. I ne samo ovog, već bilo god koji želite da posetite.

East side gallery: No more wars, no more walls!

Mesto koje se danas u Berlinu svrstava među najznačajnije galerije na otvorenom. Predstavnik ulične umetnosti, rađenoj na ostacima Berlinskog zida. Ukoliko se uzme u obzir istorijski kontekst koje ima ovo mesto, onda postaje jasno zbog čega ono danas ima snažnu simboliku mira, te opomene da među ljudima, društvima, narodnostima, nacionalnostima ne treba i ne bi smelo da postoje „zidovi“. U tom duhu, East side gallery obuhvata radove umetnika iz celog sveta, a poruke se mogu pročitati na različitim jezicima. Nekada sivilo razdvojenosti, danas obojeno najlepšim bojama predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija nemačke prestonice šaljući nedvosmislenu poruku mira.

Mauerpark – Berlinski Woodstok

Još jedno mesto u Berlinu koje bi trebalo posetiti. Ovde nije reč o umetnosti u njenoj primarnoj konotaciji, ali se sam koncept parka može svrstati pod kategoriju umetnosti življenja ili životnog stila. Jer, ovo je mesto na kome možete osetiti duh grada. Onog mladalačkog. Onog koji je spojio boravak u prirodi i druženje. Veliki broj mladih, pogotovo vikendom, okuplja se na ovom mestu. Ležeći i sedeći na travi, veliki broj ljudi uživa u druženju, muzici, prelepom pogledu na grad. Mauerpark nalazi se na mestu koje je obuhvatao Berlinski zid, a danas se, pored toga što važi za jedno od najatraktivnijih mesta okupljanja, odmah pored njega nalazi i buvlja pijaca na kojoj možete, između ostalog, pronaći stare ploče ali i svakojaku ponudu lokalnih prodavaca.
Velika zelena površina ispunjena ljudima koji uživaju u trenutku jeste slika koja se jasno ureže, te postane jedna od omiljenih „razglednica“ koju ponesete iz ovog grada.

Muzej filmske umetnosti i televizije (Deutsche Kinemathek – Museum für Film und Fernsehen) – Mesto koje ljubitelji filmske umetnosti nipošto ne bi trebalo da zaobiđu, jer se u njemu krije prava riznica eksponata koji ukazuju na razvoj nemačke filmske umetnosti od početka 20. veka do danas, a kroz njenu prizmu i svojevrsni razvoj evropske filmske umetnosti u globalu.
Postavka prati razvoj UFA-e, nemačke filmske i televizijske produkcijske kuće od njenog osnivanja 1917. godine, preko svih promena koje su je u godinama koje su usledile zatekle. Kao jedna od vodećih kompanija imala je veliki značaj i uticaj na razvoj nemačkog filma.
Lociran na Potsdamer Platzu , muzej se prostire na čak tri sprata, a njegov obliazak postaje pravi užitak zahvaljujući hronološko postavljenim eksponatima koji obuhvataju postere, fotografije, instalacije, kostime, filmsku tehniku…Razgledajući ih bivate uvučeni u svet sedme umetnosti, te pratite njen razvoj kako u narativnom tako i u tehnološkom smislu.
Od Oskara Mestera (Oskar Messter), pionira nemačkog filma, crno belih, nemih filmova do visokobudžetne i produkciono moćne ere nacističkog filma. Od tretiranja filma kao umetnosti do veštog oruđa propagande. Od posleratne ere, do savremenog fima.


Među eksponatima mesto je pronašao i kultni film Roberta Vinea (Robert Wiene) iz 1920. godine, „Kabinet doktora Kaligarija“, koji je doneo značajan iskorak u filmskom narativu i, između ostalog, smatra se jednim od prototipa horor filmova.
Jedna od upečatljivijih prostorija jeste ona sa ogledalima u kojoj je postavljeno nekoliko ekrana sa pokretnom slikom. Realni trenutak u kome svoj odraz možete posmatrati iz nekoliko različitih perspektiva, kao kontradiktornost pokretnoj slici koja je, iako iz potpuno druge vremenske distance, pred vama jednako „živa i realna“ predstavlja doživljaj sam po sebi.
Velika pažnja poklonjena je i Marlen Ditrih (Marlene Dietrich), holivudskoj divi nemačkog porekla, koja je iz Nemačke izbegla u vreme jačanja nacizma. Kroz nekoliko prostorija dat je uvid u njenu celokupnu karijeru, obuhvatajući kako njene glumačke početke, tako i najproduktivniji period karijere s osvrtom na filmske klasike u kojima je tumačila glavne uloge: „Maroko“, „Plava Venera“, „Šangaj ekspres“…Fotografije sa snimanja, intervjui, pisma, kostimi daju uvid u uspešnu karijeru žene koja i danas ima neopoziv status dive filmske umetnosti.

Deo postavke prkazuje nastanak i razvoj novog medija – televizije, zahvaljujući kojoj je pokretna slika ušla u domove recipijenata. Od starijih televizijskih formata, nastanka TV serija do VR, posetioci mogu sagledati različite televizijske formate koji su tokom godina bili najzastupljeniji na televizijskom programu.

Muzej je za posetioce otvoren od srede do ponedeljka (utorkom je zatvoren) od 10-18h. Četvrtkom je otvoren do 20h. Cena pojedinačne ulaznice iznosi 7 evra, a četvrtkom od 16-20h ulaz je slobodan. 

Mesta/znamenitosti koje bi pored navedenih, trebalo posetiti:

– Šarlotenburg (Charlottenburg)
– Aleksanderplac (Alexanderplatz)
– Potsdamer plac (Potsdamer Platz)
– Brandenburška kapija (Brandenburger Tor)/ Pariski trg (Pariser Platz)
– Rajhštag (Reichstag)
– Berlinska katedrala (Berliner Dom)
– Krojcberg (Kreuzberg)
– Tačka Čarli (Checkpoint Charlie)
– Spomen-crkva cara Vilhelma (Kaiser-Wilhelm-Gedächtniskirche)
– Šaubine pozorište (Schaubühne)
– Brojne ostale muzeje i galerije (Jevrejski muzej/Jüdisches Museum Berlin, Topografija terora/Topographie des Terrors, Kete Kolvic Muzej/Käthe-Kollwitz-Museum, Dali- Izložba na Potsdamer Platzu /Dalí – Die Ausstellung am Potsdamer Platz…)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *