Lanče: Boje koje prkose monotoniji

„Oduvek sam želela da budem devojka koju privlači skandinavski minimalizam,
ali je bilo vreme da sebi priznam da to nisam ja.“

 

Pre pet godina, dizajnerka Željka Tičerić odlučila je da se nakon završenih studija posveti izgradnji brenda „Lanče“ i započne vlastitu ručnu izradu nakita. Iako je diplomirala dizajn odeće, jedan sasvim slučajan potez usmerio ju je na blisko, ali opet drugačije polje unikatne izrade. Napravivši ogrlicu za sebe, naišla je na pozitivne reakcije okoline, što ju je ohrabrilo da se okuša u pravljenju nakita. Hobi koji joj je davao satisfkaciju i mogućnost da se kreativno izrazi, danas je njena profesija, a ona, zajedno sa sestrom Milicom, ponosna vlasnica brenda koji neguje autentičnost i mami osmeh na lice pripadnicama lepšeg pola. „Lanče“ je postao brend koji se ne proizvodi samo za područje Srbije. Ove vesele boje put su pronašle do UK i Amerike, pa se može reći da je internacionalni brend.

Iza svakog komada nakita stoji promišljen rad i ideja da se veselim bojama unese pozitivna vibracija u svaku odevnu kombinaciju. “Lanče” svojim sklopom boja vodi na daleke destinacije, predstavlja kulturološki miks upakovan u snažan kolorit dezenom koji spaja moderno i tradiciju. One su odraz i ličnosti dizajnerke, koja nastoji da radi na sebi, prevazilazi granice i svakodnevnicu boji najlepšim bojama.

U nastavku teksta, Željka otkriva kako se odlučila na ovaj korak, koliko je za uspešan dizajn nakita potrebno talenta , a koliko rada, te kako je od jedne ideje “Lanče” postao njena profesija i ulaznica za tržište koje prevazilazi granice Srbije.

Jedan od osnovnih elemenata prilikom kreiranja brenda jeste odabir  njegovog imena. Kako je nastalo „Lanče“?

U početku nisam mogla ni da pretpostavim da će ovo biti nešto čime ću se baviti. U tom smislu, logo koji sam osmislila bio je na ćirilici. Kasnije, zbog prodaje na inostranom tržištu redizajnirali smo naziv u latinicu, ali logo je ostao isti (spojeno ćirilično „L“ i „Č“). U trenutku kada je „Lanče“ nastajalo veoma su bile popularne ogrlice od lanaca koje su oko njih imale upletenu kožu ili neki drugi materijal. Na samom početku uopšte nisam imala svest o tome šta iz ovoga može da se izrodi, tako da je sve nastajalo spontano i bez nekog dugoročnog planiranja.

Koliko je vremena bilo potrebno da kao dizajner nađeš svoj izraz i oformiš stil koji je prepoznatljiv?

 Pronašla sam nešto što sam ja i nakit koji sada pravim jeste onaj koji sam oduvek želela da nosim, ali nije bio dostupan u prodaji. U početku sam imala par dizajnera koji su mi bili uzori, ali mislim da sam sada potpuno pronašla svoj stil. Mislim da ću se usavršavati celog života i pobornik sam krilatice da „uvek može bolje“. Takav stav može biti i dobar i loš, ali ja se trudim da bude pozitivno usmeren na moj rad, da me vuče da uvek tragam za novim materijalima, inspiracijama, dok stil ostaje isti.

Tvoj posao zahteva veliku angažovanost. Ne samo da budi kreativnost i podstiče ideje, već zahteva i spretnost kada je reč o samoj izradi. Kako izgleda jedna tvoja stvaralačka faza nove kolekcije ili jednog komada nakita?

 Dok sam se na fakultetu bavila dizajniranjem odeće nisam mogla ni da zamislim da radim bez skica. Danas se moj pristup dosta promenio. Najveću pažnju polažem u same materijale, za kojima uvek tragam i iznova ih otkrivam. Kada „osetim“ materijal intuitivno znam šta ću sa njim raditi i za koju formu ću ga primeniti. Obično mi tokom rada sav materijal stoji na jednom mestu i ideje same proističu.

Kako bi opisala svoj stil?

Opisala bih ga kao modernu mešavinu rock i boho stila. „Lanče“ nakit je onaj koji možeš poneti na festival, a opet, možeš ga nositi i kada radiš u korporaciji ali ne želiš da se odrekneš onog „divljeg“ dela svoje ličnosti.

Da li kao dizajner isključivo radiš svoje modele ili i prema želji mušterija?

Radim porudžbine, ali isključivo svojih modela. Sada sam već u fazi kada to sebi mogu da priuštim i kada imam izgrađen stil. Nisam pobornik toga da radim ono iza čega ne mogu da stanem, u čemu se ne pronalazim i šta me kreativno ne inspiriše. Svaki komad je ručno izrađen i autentičan i meni je kao kreatoru toga jako važno da budem zadovoljna krajnjim rezultatom.

„Lanče“ je nešto što si zajedno sa svojom sestrom stvarala, bez velikog početnog kapitala i protekcija. Može se sumirati i reći da si imala ideju, volju za radom, talenat i istrajnost. Kako si reagovala kada si prvi put dobila potvrdu za svoj rad?

Kao i prvog puta, ja se i danas jednako radujem kada na nekome vidim naš nakit. Ulepša mi dan kada nam mušterije pošalju poruku da su presrećne i da im se dopada ono što smo napravile za njih. Imamo baš jednu grupu 40-godišnjih žena iz Amerike, koje su, spontano, počele da jedna drugoj za 40. rođendan poklanjanju naše narukvice kojima ujedno obeležavaju i dugogodišnje prijateljstvo.

Iz ličnog iskustva, kako sada sagledavaš svoju profesiju? Da ti je neko kada si počinjala rekao da ćeš izrađivati nakit i da će to biti tvoj primarni izvor prihoda, da li bi mu poverovala?

 Ne bih mu poverovala. S druge strane, mislim da sam jako srećna, jer ja u ovome uživam i ne doživljavam kao „posao“ u klasičnom smislu. Ukoliko imam nalet kreativnosti u stanju sam da radim i do ranih jutarnjih sati, a opet kada ustanem ujutru da se ne osećam umornom, već ispunjenom. Možda jeste kliše, ali iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da je zaista važno da radiš ono što voliš i da se trud uvek isplati. U mom slučaju, imam i duhovnu i materijalnu satisfakciju.

Kako izgleda jedan tvoj radni dan s obzirom na to da sama raspolažeš radnim vremenom i da je reč o manuelnoj izradi? Ljudi obično imaju zablude kada je reč o tzv. fleksibilnom radnom vremenu.

Ja sam po prirodi radoholičar, pa iako bi neko možda pomislio da imam dosta slobodnog vremena, jer nemam fiksno radno vreme, često radim mnogo duže od 8 sati u kontinuitetu. Sve je stvar organizacije.

Izazov je konstantno osmišljavati nove modele. U čemu sve pronalaziš inspiraciju?

Inspiraciju apsolutno pronalazim u svemu. Ono o čemu mislim, šta me okružuje, materijale koje otkrivam, muzika koju u datom trenutku slušam…Izvor inspiracije je nepresušan, stvar je trenutka i onoga što mi u njemu privuče pažnju.

Dosta putuješ. S obzirom na to da je jedna od osnovnih odrednica nakita koji dizajniraš upečatljiv kolorit, da li ti nove i za naše podneblje atipične destinacije bude kreativnost?

Što se tiče destinacija, naš nakit uvek zamišljam na onima poput Brazila ili zemljama Južne Amerike. Put u Kinu mi je bio dosta značajan, jer je interesantna i živopisna, kao i Italija.

Koliko je autentičnost u tvom poslu bitna?
 Jako, pogotovo u Srbiji, gde je, bar kada je izrada nakita u pitanju, dosta toga uniformisano. Većini su dostupni isti materijali i ljudi se uglavnom vode time da prave ono što je u trendu. Meni je najveća potvrda kada ljudi koji prvi put vide moj nakit imaju pozitivno mišljenje uz komentar da je to nešto što do sada nisu imali priliku da vide. To je zapravo ono što sam od samog početka želela da postignem. Trebalo je vremena dok sam se pronašla, ali kada jesam nisam od toga odustajala.

Gotovo svaki vid stvaralaštva je upućen ka nekome. Kome je ovaj nakit namenjen?

 Da, to je osnovna odrednica.  Kada formiraš svoj brend, moraš odrediti kome je on namenjen i ko to može da iznese. Možda bi neka formulacija bila da je to žena koja je buntovnik u duši, koja voli život, uživa u bojama, koja je mlada duhom i prihvata izazove.

„Lanče“ nakit možete pronaći na Instagramu i prodajnom sajtu Etsy.

Foto: ArtWheel
Autor: Jovanović M.