String art: Kreativnost kroz niti
String Art, kako naziv sugeriše, podrazumeva tehniku kreiranja različitih oblika na drvenoj ploči pomoću konca ili žice i eksera kao osnovnog materijala. Ova tehnika, sve više je popularizovana u oblasti primenjene umetnosti, a njene dekorativna funkcija i vrednost ogledaju se u tome što predmeti ili slike izrađeni u ovoj tehnici na poseban način oplemenjuju prostor. Anja Matejić je upravo u string artu pronašla način da razvija svoju kreativnost. Vremenom su njeni radovi postali viralni, pa su mnogi poželeli da upravo njima ukrase lični prostor ili obraduju drage osobe. Tako počinje da se razvija mala radionica Anya StringArt, u kojoj ova samouka i talentovana umetnica stvara svoju čaroliju od eksera i konaca.
Kada je prvi put videla radove u ovoj tehnici, Anja Matejić je poželela da se oproba u ovladavanju iste. Njeni početni radovi nastali su iz želje da bliskim osobama pokloni nešto autentično, a njihove pozitivne reakcije su je ohrabrile da nastavi da se usavršava. Angažovanje od strane festivala „Kaktus“ povodom pripreme nagrade koju dodeljuju, omogućilo joj je da se sa njenim radom upoznaju brojne korporacije i učesnici festivala, što, kako objašnjava, smatra prvim značajnim korakom u razvijanju svog hobija. Danas, Anja se može pohvaliti velikim brojem radova, svakodnevnim komplimentima i porudžbinama koje pristižu na njenu adresu. Hobi je nešto što radimo iz ličnih interesovanja i ljubavi, a Anja uspešno kombinuje primarnu profesiju i bavljenje string artom, u kome je pronašla izazov i satisfakciju.
U nastavku teksta ona nas upoznaje sa načinom rada, izazovima i lepotom ovladavanja ovom vizuelno interesantnom tehnikom.
S obzirom na činjenicu da ste samouki, kako su izgledali vaši prvi susreti sa string artom? Šta vam je u tehničkom smislu bio najveći izazov?
Tokom svojih početaka i otkrivanja ove tehnike, dosta vremena sam provela u traženju adekvatnog materijala. Želela sam da površine na kojima radim budu od pravog drveta, da na njima i nakon procesa farbanja budu vidljivi godovi, jer mislim da to daje lepši estetski doživljaj. Nekoliko meseci sam provela tragajući i za adekvatnim farbama i svom potrebnom materijalu koji će zadovoljiti kvalitet i cenu. Vremenom sam na osnovu porudžbina tačno definisala dimenzije drvenih ploča na kojima radim. Danas je to pet do šest dimenzija koje koristim i koje se uklapaju u gotovo sve zamisli i želje mušterija. Isto tako, dosta pažnje polažem i u pronalaženje konaca kojima radim. Trudim se da nijanse koje upotrebljavam budu najsličnije fotografiji koja mi služi kao model. Iza svakog rada stoji dugoročna priprema, koja započinje pronalaženjem najprikladnije fotografije, koju obradim u željenim dimenzijama i onda započinjem nabavku materijala posle čega sledi realizacija.
Koliko vremena prosečno je potrebno za izradu? Pretpostavljam da to zavisi od dimenzija i kompleksnosti samog modela po kome radite.
Upravo tako, zavisi od veličine i količine detalja na modelu po kome radim. Uglavnom je potrebno pet do sedam dana, jer je ipak reč o procesu koji se odnosi na izradu i dostavu. Sama izrada se odvija u etapama, počevši od pripreme same drvene podloge, preko njene obrade i farbanja, kasnije ukucavanja eksera i pletenja.
Kako izgledaju trenuci u kojima radite?
Svi moji radovi nastaju u radnom kutku koji sam napravila unutar mog podruma, zbog čega sebe nazivam „basement artistom“ i u šali kada radim kažem da „podrumarim“. Gotovo uvek napravim sebi opuštajuću radnu atmosferu koja podrazimeva muziku i prepustim se.
U čemu pronalazite najveće zadovojstvo?
Pozitivnim reakcijama i oduševljenju ljudi kada se susretnu sa finalnim radom. Doprinosu da si uradio nešto što se dopada drugima i što postaje deo njihovog ličnog ili poslovnog prostora.
Da li se sećate trenutka u kome ste shvatili da vaši radovi komuniciraju sa drugim ljudima i da su lepo prihvaćeni?
Moram priznati da i dalje ne mogu da se naviknem i da mi prijaju svi pozitivni komentari koji su upućeni na račun mojih radova. Upečatljivo jeste njihovo oduševljenje, jer ova tehnika nije toliko zastupljena i popularizovana kod nas, pa i dalje predstavlja osveženje i svojevrsni novitet. Ipak, nakon dve godine prakse i usavršavanja, mogu reći da sam postigla sigurnost i ovladala ovom tehnikom i da su svi radovi na zadovoljavajućem estetskom nivou. Pored primarnog posla, nekada ne stignem da se u potpunosti posvetim izradi ili barem ne u onoj meri u kojoj bih želela.
Činjenica je da se interesovanje za vaše radove putem preporuka i društvenih mreža povećava. Da li ste razmišljali o tome da proširite proizvodnju?
Pitali su me zašto ne zaposlim nekoga i povećam obim proizvodnje, ali nisam pobornik te ideje, jer mislim da bi sve trebalo da ostane na mom potpisu. Nisam za masovnu proizvodnju. Vreme koje utrošim na svaki rad mi predstavlja veliku radost i daje osećaj ispunjenosti. Volela bih da mogu više vremena da provedem baveći se samo string artom i u budućem periodu napravim veći broj radova po svojoj zamisli koje ću predstaviti na nekom od hand made marketa. Trenutno mi vreme i obaveze dozvoljavaju da se bavim isključivo porudžbinama. U budućnosti bih volela da se oprobam u radovima koji će porazumevati samo upotrebu eksera, kao i da eksperimentišem sa upotrebom ramova.
Poslednjih godina kod nas se sve više popularizuje i uočava značaj handmade proizvoda. S obzirom na to da ste već imali priliku da izlažete na nekom od marketa koji neguju ovakvu proizvodnju, kakvi su utisci?
Na ovakvim marketima dostupna je široka ponuda najrazličitijih proizvoda i ja mislim da je to divno, jer se na njima susrećete sa velikim brojem ljudi koji su pronašli način da ispolje svoju kreativnost i da im to predstavlja ventil i satisfakciju kao što je za mene string art. Ipak, mislim da je kod nas još uvek teško samo od toga živeti. Na Zapadu se handmade proizvodi dosta cene, veća je platežna moć, pa je moguće više zaraditi. Ovde morate voditi računa da uspostavite najbolji mogući odnos cene i kvaliteta i proizvod učinite dostupnim.
Gde se sve ljudi mogu informisati o vašem radu i porudžbinama?
Moji radovi su dostupni na Instagram i Facebook profilima, preko kojih komuniciram i sa mušterijama, tako da su to kanali komunikacije preko kojih svi mogu dobiti željene informacije o mom radu i porudžbinama.
Foto: ArtWheel
Anya StringArt