ART

Božo Vrećo: Pronaći ljubav u sebi

Božo Vrećo, bosansko-hercegovački umetnik, interpretator i autor tradicionalnih bosanskohercegovačkih pesama, predstavlja jedinstvenu pojavu na muzičkoj sceni. Besprekornih vokalnih mogućnosti, stvara u čvrstoj i jasno određenoj misiji da kroz svoju muziku širi ljubav i izaziva najtananije emocije među publikom. Tekstovima koji spajaju duh prošlosti, istovremeno nepogrešivo gledajući u svetliju budućnost, ispleo je nit koja ga povezuje sa publikom, ne samo na ovim prostorima, već i šire. Pojava koja pleni, privlači pažnju, koja glasom i pesmom dopire do svih onih koji su spremni da bez predrasuda prihvate nečiji dar i ljubav i prepuste se umetnosti. Njegovi nastupi su jedinstven događaj, njegova muzika briše granice između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zapravo, briše sve granice nastale različitostima u bilo kom društveno-sociološkom kontekstu. Njegova muzika funkcioniše po principu interakcija duša – njegove i svih onih koji u njegovoj umetnosti pronalaze zajednički jezik i senzibilitet.

Njegov poslednji album „Melek“ broji 18 numera, a za „ArtWheel“ Božo Vrećo govori o novim pesama, stvaralačkom procesu na albumu, brojnim saradnjama na njemu, te sveukupnom odnosu prema muzici i njegovoj publici.

 

Moja misija je mnogo dublja i snažnija od svega što uho čuje i oko vidi. Srce je bitno a ono oseća.

 


Sve pesme su ispovedne i zapravo dnevnik moje duše i kao takve Melek je bio čuvar svih koji priznaju ljubav i žive za nju.

 

Na albumu “Melek” za sve pesme (izuzev Revolution) potpisujete muziku i tekst. Koliko je bilo zahtevno raditi na ovakvom albumu? Da li sam naziv albuma odaje Vaš odnos prema svaralačkom procesu na njemu i muzici uopšte?

Revolution je također moj tekst a sam naziv albuma je proizišao iz htenja da se utiče na ljude da se pobrinu sami za sebe, da sebe više vole, da pronađu dobrotu u sebi i da rade na njoj, da se zaljube i osluškuju čula, da osete anđela u sebi i oko sebe. Prisustvo Demijurga koji obitava u nama i oko nas, prihvatanje sebe i onog božanskog u nama. Sve pesme su ispovedne i zapravo dnevnik moje duše i kao takve Melek je bio čuvar svih koji priznaju ljubav i žive za nju.

Može se reći da ovaj album pokazuje da ste dosta sazreli kao autor i interpetator. Ovo je emotivno prilično istančan album i u žanrovskom i interpretativnom pogledu ste proširili opus – od a cappella-e, preko klavirske pratnje do harmonike i trube…Kakav je Vaš krajnji utisak o albumu?

On je simbioza ranjene duše i duše koja je iznad svega ranjivog, on je i krik i uspavanka, i žal i pev za voljenim i voljenom, on ne poznaje rod kao ni sevdalinka, album je otelovljenje mene samog u više slojeva, eksperimentalan je, jezgrovit i osebujan. Nije za svakoga i samo oni izoštrenih čula će poput knjiga Milorada Pavića odgonetnuti i tajnu pesmu koja se krije iza svih 18 na albumu.

Iako se na samom početku dosta polemisalo o vašoj pojavnosti (najviše je ona privlačila pažnju javnosti), stiče se utisak da se Vaša muzika izdigla iznad svih predrasuda i da svakoga dana dopire do što više ljudi. Koliko Vas ta činjenica raduje?

Mene raduje moja muzika i moj rad i istrajnost i čistota srca, ne obraćam pažnju na glupost i neukost, bahatost i primitivizam, konzervatizam i učmalost, mene interesuju samo ljudi koji to osećaju i primaju kao izvor snage ljubavi i inspiracije za bilo što u njihovom životu što ih čin sretnim, to je poenta. Ja sam sretan u svojoj koži, kako izgledam, kako se ponašam, kako slobodno radim što želim bez da ovisim o bilo kome. Bog je jedini koji upravlja mnome, ne ljudi i ne sredina, moj Bog je ljubav i zato sve svoje nakane i zamisli ostvarujem, čistom srcu univerzum je dom.

 

 

„Pjevaću tiho da me samo ona čuje,
neka ljubav me vodi, gdje su sluge guje
što su joj se oko pendžera splele
što su joj po kosi njene vlasi žele
što su joj i mene u snu oduzele.“

„Mila“, Božo Vrećo

 

Na albumu ste sarađivali sa sjajnim muzičarima: Markom Luisom, Vasilom Hadžimanovim, Stefanom Milenkovićem…Koliko je saradnja sa njima bila značajna za Vaš lični progres?

Sa svim muzičarima s kojima sarađujem radim to jer volim njih i njihovu muziku, obostrano je zapravo, nikad ne bih sarađivao sa nekim ko ne razume i ne oseti i ne voli moju muziku i pevanje. Tu su i Eslam Al Sha’ary, Mario Batković, Miroslav Tadić i mnogi drugi, sve su to virtuozi i čast je imati priliku s njima muzicirati i razmenjivati ideje. Sve što čujem inspiriše me, sve što volim obogaćuje me i u meni zri.

Stvaranje muzike je obično stvar trenutka. U kakvim trenucima su nastajale ove pesme? Pored ličnog iskustva, šta sve okupira pažnju i budi inspiraciju?

Iskustvo, iskušenja, misli, osećanja sve to formira stihove i tu muziku koja se vrzma danonoćno po glavi i pretače u nešto opipljivo i krhko i presnažno što daje i donosi nadu i deluje kao lek ranjenom srcu. Sve što pročitam a čitam neutaživo,  sve što poslušam od muzike, a slušam neprekidno, sve što ugledam i zapazim, a gledam fokusirano i stare fotografije i predmete, sve je deo te slagalice i sve sklapa priču o ljubavi i tuzi,  rastanku i čekanju, sve je sevdah u meni.

Ono što je uočljivo jeste da ste kao autor tekstova pokazali talenat kako za pisanje arhaičnih struktura (“Marija”, “Esma”, “Ona spava na postelji od lala”) tako i za one koji imaju savremeniji stil kazivanja (“Krila”, “Dragi”). Kako se opredeljujete kojim stilom ćete pisati?

Prepuštam se, pesme se u meni roje i same odlučuju kada je vreme da rašire krila i polete iz gnezda. Samo tako nastaje umetnost.

Kada ste na sceni okruženi sjajnim muzičarima, onda na njoj ima prostora za improvizaciju i sjajnu reakciju publike, kao što je bilo na nedavno održanom koncertu u Beogradu. To veče je bilo više od “regularnog” koncerta. Kako se osećate nakon takvih večeri?

Lebdim, ne spavam, presretan sam, ponosan i nadahnut, a pre svega jako i ponizno zahvalan Bogu na daru i mogućnosti da se posvetim mojoj jedinoj pravoj ljubavi – Muzici u potpunosti, onako kako dolikuje i kako je jedino ispravno.

Vaša interpretacija dopire do ljudi izazivajući ih na igru, ali i suze. Koliko su za Vas značajni takvi trenuci?

Reakcije moje publike su potvrda da sjajno interpretiram emociju, da znam otpevati bol, da znam odagnati tugu, da znam doneti im ljubav i veru u njih same i dati im priliku da prigrabe svoju slobodu i nikom je ne daju. To je više od poruke, moja misija je mnogo dublja i snažnija od svega što uho čuje i oko vidi. Srce je bitno a ono oseća.

Posebnu pažnju, pored muzike i kostima, polažete i na video spotove. Da li sami osmišljavate narative spotova?

Uglavnom da, volim biti delom kompletnog rada, od snimanja do montaže, sve me to zabavlja i ispunjava. To su sve životne sekvence koje ja želim kroz video obojiti na način kako je to meni blisko i kako u datom trenu vidim stvari. Puno toga je prepušteno trenutku i mestu na kome se obrem, napravim uvek skicu svega ali glavni materijal spontano se snimi i bude savršen odgovor na više pitanja.

U biti ste veoma interesantna pojava – plenite harizmom, talentom, emocijom, ali i smelošču i hrabrošću. Da li ste nekada dovodili u pitanje Vaš uspeh?

Nikada, uvek sam verovao da ću uspeti i sve što sam zamislio, čak i više od toga mi se ostvarilo i ostvaruje se. Gledam svoja posla, živim svoju umetnost – da ne kažem život i sretan sam, nedodirljiv za svo zlo i izvor ljubavi koja i druge čini boljima.

Vaši tekstovi i muzika nose dozu dubokih i jakih osećanja. Koliko je teško iznova reinterpretirati takvu količinu i dubinu emocija?

Uvek kada izađem na scenu biva kao da je prvi put, trudim se da mi ništa ne utiče na to da poremeti moju ispovest publici koja je došla da čuje, vidi i oseti sve što im imam ispričati, otpevati, reći. Uvek sam potpuno ogoljen i iskren emotivno i poput deteta i žene i muškarca na sceni trojako delujem na njihovo poverenje i ono najlepše u njima. Ja na neki način rasplamsam svetlost u njima na koju su zaboravili da imaju ili je zgasla pa je trebalo raspiriti. Ljubavlju delujem i ljubav mi se vraća.

Pretpostavljam da se usled uspeha albuma “Melek” nećete zaustaviti samo na njegovoj promociji, već i da planirate nov material. Šta su, u tom smislu, planovi za budućnost?

Već vredno radim na tri projekta , jedan se tiče kompletne filmske muzike za igrani film Lordana Zafranovića, drugo je moj 6. album, a treće izlazak moje autobiografske knjige na proleće. Uz to puno koncerata, festivala širom Evrope i sveta i jasan cilj, ostati i uvek biti svoj!

 

Foto:  Dimić Željka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *