WHEEL

EKV: Izložba posvećena Magi i Milanu

O „Ekatarini Velikoj“ mnogo toga je ispričano. Bend koji je stvarao nešto više od decenije, iza sebe je ostavio sedam studijskih albuma, što je bilo više nego dovoljno da njihova muzika postane večna, a kroz nju i sami članovi benda, čija se imena neosporno vezuju za predvodnike i možda najbolje reprezente Novog muzičkog talasa koji je preplavio regionalnu  muzičku scenu 80-ih godina prošlog veka.

Danas se ime „EKV“ u muzičkom svetu izgovara s određenom dozom poštovanja, jer je i pored tragičnih sudbina i preranog odlaska vodećih članova benda, njihova muzika položila ispit vremena. I to možda najvišom ocenom. Stvaralaštvo „EKV“-a je neizmerno značajno za razvoj jugoslovenske i srpske rock scene. A ono se ne ogleda samo u novome (novo ne mora nužno da znači i napredno i kvalitetno), to može biti samo jedna od odrednica. Njihovo stvaralaštvo je jako, iskreno, duboko, dalekosežno i u društveno- političko-sociološkom smislu može se protumačiti i kao „krik“ jedne generacije koja je želela da menja svet, istovremeno pokuša da pronađe svoje mesto u njemu.

Vizionarstvo, poigravanje rečima, instrumentima, melodijom, iznalaženje smisla, vlastitog načina da osetiš,  sublimiraš,  potkrepiš potrebu da se „tvoj glas u gomili čuje“ (svaki vid stvaralaštva je uvek upućen ka nekome) jesu neke od odrednica njihove muzike koja neosporno poseduje umetničku vrednost. A iznad svega osećaji. Njihovo stvaralaštvo u percepciji publike budi pregršt emocija, vodi iznalaženju vlastitih tumačenja, suočavanju, preispitivanju i uživanju. Uživanju u radu darovitih muzičara kakvi su bili Margita Stefanović i Milan Mladenović, te  potvrđivanju činjenice da ih je njihova „muza“ vodila daleko ispred vremena u kome su živeli. Različitih senzibiliteta, stvorili su muziku koja ne prestaje da dela. Ona ostaje kao svedočanstvo jedne generacije, istovremeno, nadilazi bilo kakve vremenske okvire. Tako se neprestano crta i ostvaruje jedan krug „koji su stvorili, koji su smislili“ i koji u njihovom slučaju nema finalnu tačku spajanja. Ta nedostajuća tačka predstavlja nove generacije, novu publiku koja iznova otkriva „EKV“ i tako će biti uvek, jer ne postoji otkrivanje i bavljenje regionalnom rock scenom u kome jedna stanica nije rezervisana za ovaj bend.

„Pogledaj me, o pogledaj me očima deteta!“
(Zemlja, „Ljubav“, 1987.)

O njihovoj produktivnosti možda najbolje svedoči podatak da su za dvanaest godina  (1982- 1994.), koliko je grupa aktivno delovala snimili sedam studijskih albuma (Katarina II, Ekatarina Velika, S’ vetrom uz lice, Ljubav, Samo par godina za nas, Dum dum, Neko nas posmatra). Gotovo sedamdeset pesama ostalo je kao zaveštanje benda koji je svojim izrazom, sasvim logično, vršio uticaj i bio inspiracija muzičarima koji su kasnije dolazili. To samo upotpunjuje smisao i potvrđuje da ono što su radili i za šta su radili nije bilo uzaludno.
Zbog svega navedenog, brojni poštovaoci njihove muzike na različite načine pokušavaju da obeleže, podsete i sačuvaju od zaborava bend kakav je bio „EKV“ (kao da je zaborav u njihovom slučaju uopšte i moguć?!).

Jedno takvo je i Udruženje „Deca iz vode“ koje kroz muziku i različite interaktivne programe obeležavaju značajne datume vezane za „EKV“. Izložbom prodajnih fotografija nekoliko autora koji su članovi pomenutog udruženja, koja je simbolično otvorena ovog septembra u galeriji Polet (Cetinjska 15) odata je počast Milanu Mladenoviću, Margiti Stefanović i  celokupnom stvaralaštvu i članovima „EKV“-a. Izložbene fotografije, pored portreta, obuhvataju neke od stihova pesama, omote albuma, a stilovi se kreću od dokumentarne fotografije do nešto apstraktnijih.

Obeležavanje Milanovog 60. rođendana (21. septembar), ali i datum Margitinog odlaska (18. septembar 2002.) postali su povod za izložbu koja okuplja poštovaoce benda da uz kultne stihove i dobro poznata lica sa fotografija još jednom provere „da nije možda stigla jesen“.

„Ja sam oduvek spavao
s tvojim imenom na usnama
ti si oduvek spavala
s mojim imenom na usnama

I gde god da krenem
tvoja je ruka u mojoj ruci
i kada želim nešto da kažem
ja kažem mi“
(Ljubav, „Ljubav“,1987)

Izložba će biti otvorena do 15. oktobra, a više informacija o prodaji fotografija mogu se pronaći na oficijalnoj  FB stranici Udruženja „Deca iz vode“.

U subotu, 3. novembra na Dorćol Platz-u biće održan koncert Milan Mladenović memorijal u izvođenju „Dece iz vode“, a specijalni gost biće glumac Srđan Žika Todorović, nekadašnji bubnjar „EKV“-a.

 


„Sastaviću krajeve
iscepane poruke
tragove pod prozorom
i obale pod jastukom
kao u snu, kao u snu

Oprezan sam
tvoje oči gledaju u moj dlan
ti ne znaš ko sam ja
ja ne znam ko bih mogao biti

Pokušaj saznati
ni iz čega sklopiti
podigni zavesu
pokaži sve što misliš da krijem.“

(Siguran, „Dum Dum“, 1991)

 

 

 

Foto: ArtWheel

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *