Kustendorf Klasik: Drvengrad okupan muzikom

Kustendorf Klasik (nekada Boljšoj), festival klasične muzike u Drvengradu na Mećavniku, ove godine održao se od 10-12. jula. Sedmu godinu zaredom ovaj umetnički kutak postao je mesto okupljanja mladih perspektivnih muzičara i onih afirmisanih, čija su imena postala sinonim  talenta i uspeha koji su ovenčani brojnim priznanjima, te bogatim koncertnim i pedagoškim iskustvom.
Držeći se koncepta u kome je fokus postavljen na mlade umetnike, kao filmski i pozorišni festival, i Kustendorf Klasik omogućava takmičarima da pored koncertnog nastupa, svoje iskustvo i znanje unaprede prisustvovanjem na radionicama i koncertima, te interakcijom sa najvećim umetnicima današnje svetske klasične muzičke scene.

U tom smislu, među umetnicima svetskog renomea, ove godine festival su posetili Jurij Bašmet, violista, Aleksandar Madžar, pijanista, Vasilij Gerelo, bariton…Veliko interesovanje izazvao je i dolazak Nareka Haknazarijana, jednog od najtalentovanijih violončelista današnjice koji je, iako mlad, već postao značajno ime u svetu klasične muzike, a svoj talenat razvijao i gradio nastupajuću u pratnji najprestižnijih svetskih simfonijskih i kamernih orkestara.

Činjenica da je festival ne samo revijalnog, već i takmičarskog karaktera pred mlade umetnike donosi izazov. Imajući u vidu da je ulazak u takmičarsku selekciju ovakvog festivala značajan stimulans za dalji napredak, mladi umetnici se nalaze pred dvojakim izazovom. Ne samo da postoji težnja da na najbolji način reprezentuju svoj talenat (interpretativni izazov), već postoji i svest, sa kojom proporcionalno raste i odgovornost, što nastupaju pred velikanima klasične muzičke scene, kolegama koji su im neretko i uzori.
Ove godine takmičarskom selekcijom učešće je uzelo 50 mladih muzičara iz muzičkih škola i akademija iz Srbije, Republike Srpske, Rusije, Belorusije, Nemačke i Кine, a o kvalitetu njihove interpretacije odlučivao je žiri u sastavu: Jekaterina Dulova, predsednica žirija i rektor državne Muzičke akademije iz Belorusije, Anja Đorđević, kompozitor i Aleksandar Madžar, pijanista. Takmičenje je realizovano u dve starosne kategorije od 13 do 17 i od 18 do 25 godina.

Nije novost reći da klasična muzika u svetu maskulture nije dovoljno popularizovana i da se po nepisanom pravilu doživljava kao nešto što je isključivo namenjeno strogo određenom krugu ljudi, kao i da je većinski deo populacije u izvesnom smislu percipira s dozom arhaičnosti.
Tretiranje ovakve vrste muzike kroz osnovni obrazovni sistem sa svojevrsnom primesom strahopoštovanja, u neku ruku, učinio je da ona ne bude prvi izbor mladim naraštajima. Da je doživljavaju kao nepristupačnu i daleku. Ipak, postoje oni koji ne pripradaju toj većini, pa je nastavak teksta posvećen upravo mladim ljudima, koji su odabrali da se njihovo profesionalno opredelenje vezuje za oblast klasične muzike, a koji stepenom zrelosti, profesionalizma i vaspitanja mogu biti više nego pozitivan primer.

  Notama do uspeha

 

Adem Mehmedović je mladi pijanista iz Novog Pazara. Master studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a uskoro ga očekuje nastavak školovanja u Kini. Ovo je četvrti put da posećuje Kustendorf Klasic, a ove godine našao se u takmičarskom delu druge starosne kategorije. Na pomenutoj akademiji radio je i kao asistent. Ovakav festival je prilika ne samo da se takmiči, već i da razmeni svoja iskustva i predstavi se kako široj publici, tako i njenom stručnom delu. Zbog toga, nastup uvek donosi vrstu odgovornosti.

 U suštini uvek bude treme, ali sam kroz iskustvo naučio da plešem sa njom. Da dovedem sebe u stanje mira, inspiracije i fokusa koji donose određenu energiju. Ta energija nije nervozna, već moćna. Pogledam ovo brda oko mene, osetim da sam deo Prirode i zahvaljujući tom stanju uvek se izborim sa tremom i tokom nastupa se osećam lepo. – objašnjava nakon završenog takmičarskog dela u kome je učestvovao.

Koliko je Vama kao mladom umetniku i nekome ko je krenuo da gradi svoju profesionalnu muzičku karijeru značajno učestvovanje i pojavljivanje na festivalu kakav je Kustendorf Klasik?

Uvek sam srećan kada dođem ovde. Klasična muzika umire kod nas, ali i u svetu. Stičem utisak da kako čovečanstvo napreduje, sve se više okreće elektronici i tehnološkom napretku, pa se to prenosi i na muziku koju sluša većina stanovništva. Takvo je stanje u gotovo svim zemljama. Ipak mislim da je elektronska muzika kao takva dosta distorzirana, da gubi dušu i povezanost sa onim što je čovečje, što je iskonsko. Klasična muzika to održava i jako je važno da je sačuvamo i da je mi klasični muzičari predstavimo svetu ne kao nešto što umire, nego što je na mostu koji bi trebalo preći kako bi bila bolja i življa. Ona na najbolji način utiče na čoveka, na kolektiv. Ne bavimo se nikakvom metafizikom – jednostavno, klasična muzika ima moć. Nevidljiva je, ali ima dubinu. Ovaj festival je primer na koji način bi trebalo da se neguje i zaliva estetika ove muzike. Još jedna stvar koja je specifična za ovaj festival jeste ta da se ovde svi družimo, razmenjujemo kulture, iskustva… Sticajem okolnosti, prethodnih puta sam upoznao dosta ljudi i uvek volim kada ih ponovo sretnem na ovom mestu, a isto tako i upoznam nove. Imali smo priliku da čujemo i neke genijalne muzičare.

Upravo je to druga lepa strana ovog festivala – interakcija sa proslavljenim muzičarima koji su u svojoj branši dostigli veliki uspeh. Jedan od njih na ovogodišnjem festivalu je i Aleksandar Madžar. Koliko je Vama kao pijanisti bilo značajno da prisustvujete koncertu, možda razmenite neko iskustvo sa njim?

To je zaista velika čast. Imao sam priliku da popričam sa njim tokom večere i da mu kažem da sam bio oduševljen njegovim koncertom koji je održao u Novom Sadu pre par godina. Pričali smo o toj muzici i bilo je zaista divno. Oduvek me oduševljava kao pijanista, umetnik i čovek tako da je to neprocenljivo iskustvo. Jako sam zahvalan i počastvovan što imam priliku da komuniciram sa takvim umetnicima.

Studije ćete nastaviti u Kini. Zašto je ona Vaš izbor?

Zbog dobrih uslova koji nam se kao studentima daju. Konkretno, grad Čengdu je bio moj izbor pored drugih opcija među kojima su bile Austrija i Nemačka. Opredelio sam se za njihov Univerzitet, jer je veliki grad i otvara dosta mogućnosti za nastavak karijere. Nadam se da ću tamo uspeti da pronađem svoj put, koji će mi dovesti do ostvarenja mojih snova i želja.

Govorite o ostvarivanju želja. Koji cilj ste sebi postavili u ovom trenutku na polju karijere?

Ono što sam malopre pomenuo, a to je popularizacija klasične muzike. Pokušaj da pronađem način da je približim većinskom delu publike ili osmislim nov, prilagodljiv oblik pomoću kojeg ću klasičnu muziku predstaviti kao nešto sveže. Mislim da je to moguće postići spajanjem sa drugim vidovima umetnosti.

Anja Malkov, 21-godišnja flautistkinja sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao i Adem, deli višegodišnje iskustvo posećivanja Kustendorf Klasika. Ovo je treća godina kako u Drvengradu stiče nova poznanstva i ide ka cilju da svoju karijeru razvija kao član orkestra, ali i pedagog.

U takmičarskom delu Anja se predstavila kompozicijama Anrija Detijea Sonatina za flautu i klavir i Bumbarov let Korsakova, aranžman za solo flautu, a kao jedan od najvećih benefita ovog festivala ističe upravo mogućnost da podeli utiske i stekne nova znanja od afirmisanih umetnika.
Upravo takvi muzičari, iz godine u godinu čine takmičarski žiri, a Anja ističe da je njihova otvorenost, pažnja i sugestija od velkog značaja za svakog mladog umetnika:

Učestvovanje na ovakvom festivalu uvek je veliko zadovoljstvo i pored treme koja je neminovna, u sali uvek vlada lepa atmosfera. Žiri je raspoložen, aplaudira i s punom pažnjom posmatra ono što interpretiramo. Jako je lepo što postoji festival koji promoviše mlade talente i što postoji muzički deo koji obuhvata koncerte na kojima mladi koji su došli da se takmiče mogu da čuju kako zvuče profesionalci, najbolji muzičari današnjice.

Festivalskom selekcijom žiri čine upravo umetnici svetskog renomea. Koliko je odgovornost i nastupati pred takvim imenima?

Odgovornost je velika. Meni je možda bilo malo lakše, jer sam flautistkinja, ali kolege pijanisti koji su imali priliku da čuju Aleksandra Madžara i da kasnije nastupaju pred njim imali su veliku tremu. Isto tako od velikog značaja je bilo i to što su nakon nastupa mogli da čuju njegovo mišljenje.

Arsenije Ikanović je petnaestogodišnji violinista koji pohađa CMS pri Moskovskom konzervatorijum „Čajkovski“. Ovo je drugi put da se takmiči na festivalu u mlađoj kategoriji, što posmatra kao priliku za dalji progres.

Nosim jako pozitivne utiske sa takmičarskog dela. Ovo takmičenje je jako dobra prilika da se pokažem drugima i pred žirijem koji su jedni od najznačajnijih muzičara današnjice, a to sve daje veliki podsticaj za napredak. Kontakt sa starijim muzičarima je od velikog značaja za nas mlade, jer od njih dobijamo povratne informacije, isto tako, upoznajemo nove ljude, a sve to pozitivno utiče na nas. Za sada bih želeo da se usavršavam i svoju karijeru gradim kao solista, ali ne bežim ni od toga da jednog dana budem deo orkestra. Ove godine zaista ima mnogo dobrih takmičara iz Srbije i Rusije pogotovo u odrasloj kategoriji, gde su svi svirali gotovo perfektno.

Milan Slijepčević je devetnaestogodišnji pijanista koji studira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ovo je njegovo prvo pojavljivanje na Kustendorf klasiku, a mladi pijanista ne krije da je ovako koncipiran, festival nadmašio njegova očekivanja.

Jako je prijatna atmosfera i sve je zaista na visokom nivou. Ljudi su pristupačni i sve je otvoreno, što nama mnogo znači. Zadovoljan sam svojim nastupom, ali uvek mogu da pronađem po neku zamerku, što opet čini da narednog puta odsviram bolje. Meni je učestvovanje na festivalu jako značajno, pre svega kao iskustvo i mogućnost da ostvarim kontakt sa drugim izvođačima, profesorima, da se povežem i nastavim da se krećem u tom muzičkom krugu.

Kako je na početku studija, Milan ističe da nije još uvek siguran u kojoj oblasti bi najviše voleo da se ostvari:

Nisam još uvek siguran u kom smeru bih voleo da razvijam svoju karijeru. Naravno, voleo bih da budem koncertni izvođač, ali bih voleo i da se bavim pedagogijom, da predajem. Imajući u vidu da sam iz Srbije, teško da bih mogao samo da budem koncertni izvođač bez druge finansijske podrške, koja bi dolazila od bavljena pedagogijom, korepeticijom… Pretpostavljam da će u budućnosti moj posao podrazumevati kombinaciju svega toga.

 

Foto: Dimić Ž.