WHEEL

Vlada kroz objektiv Goranke Matić

 

Moje se mene ne dotiče
žalosti, blaženstva nade
možda je sad svet u očima

možda me drugačijim drugi grade

Klanjam se i žedan osvićem
uspomene željne da se voze
Mesec je hladan kao ružica
Mesec je trn koji me noćas bode

Izgleda opet da me nema

Mirisi, tamjan i metlica
žalosti, blaženstva nade
možda je sad svet u rukama
možda me drugačijim drugi grade
Nebesa pevaju o slavi

Idoli, Odbrana i poslednji dani „Nemo“

Večiti dečak, mali princ Beograda, najveći gospodin među rokerima…Vlada Divljan je za života stekao mnogo epiteta koji su ga nenametljivo pratili, a opet bili toliko upečatljivi i tačni.  Njegova umetnost ostavila je značajan trag kako u novom muzičkom talasu koji je domaću scenu preplavio 80-ih godina, tako i u svim godinama koje su usledile, sve dok mali princ Beograda nije otišao na neko drugo mesto. Možda lepše.  Ipak, iza sebe je ostavio takvo bogatstvo muzike i stihova da će zauvek ostati inspiracija svim mladim umetnicima koji ga otkrivaju i budu ga otkrivali. Jer, oni su neprolazni. Oni koji su imali sreću da se do sada upoznaju sa njegovim stvaralaštvom, sasvim sigurno, nikada neće od njega odustati. Jer, Divljanovi stihovi jesu nešto o čemu se promišlja, traži značenje, oseća i iznova vraća.

Ljudi poput njega moraju se otrgnuti od zaborava. Toga su svesni svi oni koji su barem jednom došli u kontakt sa njegovom muzikom. To je obaveza svih onih koji su uz njegove pesme provodili trenutke odrastanja, sreće, tuge, ljubavi, sjajnih žurki, koncerata, samoće, koji su baš „zbog onog stiha“ rešili da i sami počnu da pišu pesme ili da se bave muzikom. Njegova muzika je tako pitka i omamljujuća, a opet tako duboka i iskrena. Zbog toga ne poznaje generacijski jaz. Ona iz 80-ih nosi jednu mladalačku pokretačku energiju, dok ona kasnija u sebi sadrži mudrost i emocije koje dolaze sa zrelošću. Njegovo stvaralaštvo je opsežno i raznovrsno. Zbog toga ne postoji nijedna savremena enciklopedija domaće i regionalne muzike koja u sebi ne sadrži njegovo ime.

Ovog  4. marta obeležena je treća godina bez Vlade Divljana. Ali, za to vreme kulturna scena nije zaboravila svog večitog dečaka. Jedan beogradski kulturni centar poneo je njegovo ime, započeto je snimanje dokumentarnog filma „Nebeska tema“, emitovani su neki od arhivskih snimaka koncerata i održane brojne izložbe.

Jedna od takvih izložbi, otvorena je 21. marta u prostoru Marsh Creative Production-a (Cetinjska 15) , a postavljene fotografije autorski potpisuje Goranka Matić.

Simbolično nazvana „Vlada“, izložba je posvećena šezdesetoj godišnjici od njegovog rođenja i obuhvata različite periode njegovog profesionalnog života. Odabrane fotografije svakako ne ukazuju na svaki značajan trenutak njegovog stvaralaštva (jer to je gotovo i nemoguće), ali dovoljno nagoveštavaju o kakvoj neponovljivoj osobi je reč. Koncepcijski uklapajući u sam prostor galerije, izložba je konstruisana tako da, kako Goranka Matić sugeriše „da jedan isečak iz Vladinog života“.


U tom isečku svoje mesto pronašle su fotografije koje podsećaju na prvi album Idola „Odbrana i poslednji dani“, prvi beogradski koncert u SKC-u, sve do Vladinih nastupa sa Old Stars Bendom. Fotografije odaju atmosferu sa koncerata, mladalačku energiju, imidž koji su „Idoli“ kreirali od nastanka grupe, a neke od njih svojevremeno su bile  objavljivane u čuvenom muzičkom časopisu „Džuboks“.

 

Među odabranim fotografijama nalazi se i čuveni triptih Vladinih portretskih crno-belih fotografija uslikanih tokom 80-ih godina, za koje je autorka objasnila da su nastale kao ideja da se svi članovi Idola fotografišu kao sa poternice.

 
Ti si sve što preostaje
kao vetar

Zavisim od zaborava
u tvom pogledu pamtim stvari
koje nisi rekla
k’o da znam šta nedostaje

Ti i ja i vetar i zastave

Idoli, Čokolada,“Vetar i zastave“

Izložba će biti otvorena za posetioce u naredna tri meseca.

Foto: ArtWheel
Autor: Jovanović M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *