-
JK Concrete Jewellery: Estetika betona
Jovana Kusmuk, po obrazovanju i profesiji arhitekta, rešila je da svoju kreativnost podmiri korelacijom arhitekture i dizajna, te upusti se u ručnu proizvodnju nakita od betona. Tako 2018. godine nastaje brend „JK Concrete Jewellery“, koji svakako čini originalnu pojavu na domaćem tržištu ručno pravljenog nakita. Možda beton kao izbor osnovnog materijala može zazvučati nesvakidašnje, ali krajnji produkt odiše visokom minimalističkom estetikom, čemu doprinose suptilni detalji od zlata i srebra. Upravo ovakva estetika i beton kao osnovni materijal čine brend autentičnim, a svaki komad nakita postaje detalj koji će znati da cene svi oni koji zaziru od ustaljenih i jednoličnih ponuda nakita na globalnom tržištu. Jovana, idejni tvorac brenda, nas u…
Možda će ti se svideti i
Handmade torbe spremne da opletu po svetu
Zinnia: Zavirite u svet kimona
TOTE: Detalj koji stil znači
-
Muzej čokolade u Beogradu
Od majanskog napitka do čokoladnih figura U Beogradu je otvoren novi muzej namenjen ljubiteljima čokolade. Smešten na adresi Tadeuša Košćuška 18, prostor „Muzeja čokolade Beograd“ je osmišljen kao kutak koji će pored slatkih zalogaja i neodoljive arome čokolade, doneti i istorijat proizvodnje i primene kakaoa, od drevne civilizacije Maja, do danas. Muzej čine četiri prostorije u kojima su eksponati hronološki poređani, pa ova čokoladna avantura započinje upravo prostorijom koja nas ambijentom vraća u period življenja jedne od najstarijih civilizacija. Ovde je moguće videti prirodne uslove u kojima zrno kakaoa raste, a kako je sugerisano tokom vođene ture, Maje su koristile kakao i za njega verovale da ima gotovo magično dejstvo.…
Možda će ti se svideti i
30 godina Bitef teatra
EKV: Izložba posvećena Magi i Milanu
Velikani jugoslovenskog i srpskog filma
-
Slobodan Trkulja i Balkanopolis: Magija muzike
Slobodan Trkulja i njegov sastav „Balkanopolis“ održali su početkom februara dva koncerta u Novom Sadu („Srpsko narodno pozorište) i Beogradu („Sava Centar“). Multiinstrumentalista, kompozitor i pevač koji već dve decenije stvara, Trkulja se profilisao kao autentičan umetnik čija muzika korene nalazi u balkanskoj tradiciji, istovremeno kombinujući i savremene instrumente i zvuk, te otvarajući na taj način posebna vrata perceptivnog doživljaja kod publike. Spajajući lirsko i epsko u svojim tekstovima sa melodijom koju prožimaju narodni instrumenti poput gajdi i frule, uz snažnu interpretativnu energiju i zanimljive kostime, Trkulja u pratnji svog „Balkanopolisa“ stvara audio-vizuelnu magiju. Jedna od odlika kvalitetnih muzičara jeste energija kojom zrače i prenose je na publiku tokom nastupa…
-
Luka Šulić: Četiri godišnja doba uz Boemsku rapsodiju
Luka Šulić, violončelista koji je regionalnu i svetsku popularnost dostigao kao član sastava „2CELLOS“, pauzu u radu ovog dua, iskoristio je za povratak klasičnoj muzici i angažovanju na prvom solo albumu „Četiri godišnja doba – Vivaldi“, te postao prvi muzičar u svetu koji je kultno delo barokne muzike Antonija Vivaldija odsvirao u aranžmanu za violončelo i gudački orkestar. Album obuhvata interpretaciju sva četiri koncerta: Proleće, Leto, Jesen i Zimu, a u okviru koncertne promocije koja je započela oktobra 2019. godine , Šulić je održao koncert u beogradskom „Sava Centru“ 6. februara 2020. Srpska prestonica našla se među metropolama koje su nakon Ljubljane, Moskve, Sankt Peterburga i Zagreba imale priliku da…
Možda će ti se svideti i
Nebeska tema: Postoji jedan put
Božo Vrećo: Pronaći ljubav u sebi
Hadži Aleksandar Đurović: Moj pogled na tugu
-
Paolo Virci: Važnost autentičnosti
Paolo Virci, italijanski reditelj i jedan od predstavnika nove italijanske komedije, bio je počasni gost i član takmičarskog žirija 13. Kusendrof festivala. Na pomenutom festivalu, u okviru selekcije „Retrospektiva velikana“ prikazan je njegov film „Ljudski kapital“ iz 2013. godine, nakon čega je reditelj održao radionicu za studente i filmske radnike. Žiriranje nije bio jedini povod njegove posete. Emir Kusturica, osnivač Kustendor festivala, ovom prilikom mu je uručio i nagradu „Drvo života“, koja se tradicionalno uručuje za nove filmove, simbolično slaveći filmsku umetnost i kontinuitet u nastajanju novih umetničkih ostvarenja. U nastavku, Paolo sumira utiske povodom festivala, sagledava pozitivne i negativne strane globalizacije u smislu očuvanja lingivističke autentičnosti u svetu filma,…
-
Maja Novaković: Cikličnost života kroz prizmu pejzaža iz detinjstva
Na ovogodišnjem, trinaestom po redu filmskom i muzičkom festivalu Kustendorf, svojim prvim filmom „A sad se spušta veče“ u takmičarskoj selekciji predstavila se autorka Maja Novaković. Narativom koji spaja osvrt na tradiciju i sećanja autorke, snažnom vizuelnom ekspresijom koja oslikava kadrove netaknute prirode ruralnih predela i života dve starice, autorka je kroz upečatljiv vizuelni prikaz tokom 28 minuta dokumentarnog filma ilustrovala priču o cikličnosti koja se reflektuje na Prirodu i ljude kao deo njenog sistema. Ovo je film koji komunicira ne samo u okvirima lokalnog kulturnog nasleđa, jer celokupnim sadržajem nadilazi regionalno-kulturološki kontekst i značenjski preispitivanjem životnog ciklusa dobija na univerzalnosti. Autorka filma, Maja Novaković u nastavku govori o procesu rada na…
Možda će ti se svideti i
Serđi Lopez: Šarmantni „negativac“
Savremena igra: U potrazi za emocijama i motivacijom
Pokret kao impuls duše
-
Performans u virtuelnoj realnosti
Konceptualna umetnica Marta Jovanović, predstavila je performans „Priča o sireni“ („Mermaid’s Tale“), u umetničkoj galeriji „Eugster“. Oslanjajući se na mitološko nasleđe u kome ovo biće ima polazište, nakon 57. Oktobarskog salona na kome je izvela performans „Beogradska sirena“, Marta je nastavila da (pre)ispituje fenomen sirene šireći značenjsko polje ispitivanja i performativnog delovanja. Dok je „Beogradska sirena“ podrazumevala njeno aktivno učestvovanje i prisustvo tokom samog performansa, novim je umetnica izašla iz okvira delovanja „ovde i sada“ i publici omogućila da performans percipira kroz polje virtuelne realnosti. Utoliko, „Priča o sireni“ predstavlja nesvakidašnje iskustvo za publiku, ali i njeno aktivno učestvovanje tokom performansa. Stavljajući masku, svaki gledalac se iz realnosti izmešta u…
-
Kako se moda menjala i pod čijim uticajem tokom XIX i početkom XX veka u Srbiji?
Odgovor na ovo pitanje, moguće je pronaći u okviru izložbe „Moda u modernoj Srbiji“ koja je otvorena početkom novembra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18), čija je kustoskinja Draginja Maskareli. Raskorak u modnim trendovima, te uticaj Istoka i Zapada na srpsku modu, moguće je sagledati kroz izložbu koja obuhvata period XIX i početak XX veka, a čiji su eksponati iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Kroz modu, odnosno stil odevanja, moguće je napraviti i uvid u kulturološki i socijalni kontekst jednog vremena. Vremenski raspon od nešto više od jednog veka jasno ukazuje na uticaj istočnih i zapadnih struja koje su se oslikale i na tadašnju srpsku…
-
Zinnia: Zavirite u svet kimona
Brend „Zinnia kimono“ svojim dizajnom uspešno je napravio balans između tradicionalističkih korena koji ovaj odevni predmet nalazi u japanskoj kulturi i univerzalnosti savremene mode. Marina Dabić uz pomoć majke Slađane, započela je malu proizvodnju koja ljubiteljima unikatnih odevnih predmeta nudi atraktivan komad odeće. Ono što odmah privlači pažnju, jesu interesantni dezeni kimona, koji svaku odevnu kombinaciju mogu učiniti autentičnom. Za „ArtWheel“ Marina pravi osvrt na primenu ovog odevnog predmeta u Japanu, otkriva da li postoji određeni bonton u njegovom nošenju kada je reč o savremenoj modi, uvodi nas u priču o tome kako je nastao ovaj brend i otkriva proces njihove proizvodnje. „Kimono je univerzalni odevni predmet koji možete…
-
Pokret kao impuls duše
Finale takmičarskog programa 23. Festivala koreografskih minijatura održano je 16. oktobra na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu. U finalnu selekciju ušlo je sedmoro balkanskih koreografa a među njima je, prema odluci stručnog žirija, trijumfovala slovenačka koreografkinja i igračica Teja Modrijan predstavivši se koreografijom „Wisdom of the body“. Osmominutna koreografija savremene igre bila je više nego dovoljna da talentovana igračica publiku uveri u moć telesne ekspresije. Uzimajući pokret za osnovni vid scenskog izražavanja, koreografkinja je nasuprot njega ostale scenske elemente (kostim, svetlo, muziku) svela na minimalizam, puštajući publiku da kroz precizno tačan izražaj, otkriva impuls tela i njegovu mudrost. Održavajući linearnost fizičke radnje upustila se u pronicljivo otkrivanje granica…
